КУПОНИ

Касирка каменог лица је брзином муње откуцала робу коју сам претходно изручио из корпе. Додуше, није ту било превише робе – чоколадно млеко од пола литра, две паштете и месни нарезак, тегла киселих краставаца, јефтина паста за зубе, кифла сумњиве старости и глицерински сапун, онај зелени. Цегер сам заборавио да понесем, а кесу из принципа нисам желео да купим. Потрпао сам робу у џепове јакне, трудећи се да будем подједнако брз.

„Хиљаду три динара”, рекла је касирка, једва померивши усне.

„Платићу картицом”, узвратио сам.

„У реду.”

Терминал је двапут одбио да прихвати трансакцију, да би напокон објавио да је тражени износ скинут са мог рачуна.

„А имам довољно пара”, рекао сам, гоњен безразложном потребом да се правдам тој непознатој жени и девојци која је чекала да она заврши са мном. „Јуче је била плата. Мора да је магнетна трака оштећена.”

„Аха”, промрмљала је касирка. „Скупљате ли купоне?”

„Купоне?” питао сам. „Какве купоне?”

„За дилдо”, рекла је касирка.

Изненађен, поновио сам: „Дилдо?”

„Можете да комплетирате серију”, увежбано ми је објаснила, а ниједна црта њеног лица није се померила. Показала је прстом картонску полицу поред фрижидера са пивом. „Седам модела, седам боја, седам величина. Зовемо их Дилдобрише.”

„Аха”, тупаво сам климнуо главом.

Џиновски црни дилдо готово да је додиривао плафон продавнице, толико ми се застрашујућ чинио. Поред њега се шеретски накривио ружичасти. Били су ту и дебели, квргави сафирно плави монструм и неки окер што је, зачудо, изгледао сасвим обично. Наједном силно посрамљен, одвратио сам поглед, па сам од преостала три видео само боје – љубичасту, дречаво зелену и млечно белу.

„На сваких потрошених хиљаду динара”, наставила је касирка, „следује вам један купон. Са скупљених пет купона у могућности сте да купите дилдо за осам стотина динара. Иначе, овогодишња акција је осмишљена тако да се може комбиновати са претходним, и са лубрикантима Љубрикантима и Лисицама Веселицама.”

„Не”, рекао сам, „хвала.”

Касирка је равнодушно слегнула раменима. „Сигурно?”

„Најсигурније.”

„Извините”, умешала се девојка иза мене, црнокоса и бледуњава, неупадљиво лепа са округлим наочарима. „Ако никоме не смета, ја бих узела купон.” Пришла ми је, па положила руку на моје раме. „Шта кажете, комшија? Частим пићем.”

„Аха”, био сам потпуно затечен, „па, да, наравно.”

Касирка је опет слегнула раменима. Извадила је из кутије испод пулта парче самолепљивог папира на ком сам успео да прочитам да почиње дилдоманија. Пружила га је девојци. Потом јој је наплатила фарбу за косу и кесу смрзнутих жу-жу погачица. И за то јој је дала купон. А ја сам културно сачекао по страни, размишљајући да ли ипак треба да одем својим послом. Девојка је симпатична – закључио сам – а прилика није да се пропусти. Најбоље се ствари дешавају неочекивано.

„Хоћемо ли”, осмехнула се девојка кад смо изашли из продавнице, „у кафић преко пута или негде другде?”

„Свеједно”, одговорио сам. Допао ми се облик њеног носа и како на њему наочари стоје.

„Онда можемо и овде.”

„У реду.”

Ушли смо у кафић. Није било гужве, једва да је десетак људи било унутра. Просторију је испуњавала музика из неког минулог, сентименталног времена. Сели смо близу прозора. Обоје смо ћутали, ја у ишчекивању, она насмејана.

Конобар се брзо појавио. „Изволите?”

Девојка ме је погледала. Десна обрва јој се извила уместо питања.

„Нека кола, нешто”, рекао сам.

„Ја нећу ништа”, надовезала се девојка.

Хтео сам да се побуним, зинуо сам, али моја је збуњеност била потпуна, ни гласа нисам испустио.

„Значи”, рекао је конобар, „једна кола, стиже.”

Окренуо се да оде, а девојка га је зауставила.

„Могу ли одмах да платим?”

Тутнула је конобару новчаницу у шаку, па хитро скочила на ноге.

„Хвала, комшија”, рекла ми је. Искезила се и зуби су јој заблистали. Подсетила ме је на ликове из јапанских цртаћа. „Са твојим купоном имам их довољно за Црног Бомбардера. Само он ми недостаје. Једва чекам да га пробам!”

Одскакутала је без поздрава.

А ја сам, и разочаран и снужден и неснађен, сачекао да ми конобар донесе сок. Полако сам га испио, као да чекам некога или нешто. Напослетку сам поручио и пиво.