ДВЕ РЕЧИ

Она седи на клупи, у сенци и мирису липе, чита књигу, а вече је све ближе и још је претопло. Косу је, црну, црну, везала у реп, гумицом љубичастом попут лаке хаљине што носи. Примећујем да је променила наочари, ове су веће и делују озбиљније. Поред ње су лименка коле и бела ташна од лажне коже. Уз босо јој стопало дрема хаски.

(више…)

ЉУДСКА ПРИЧА

Враћам се кући с посла пола сата раније. Капију остављам отворену, да камион из продавнице може да истовари храну за псе. Врећу са платом спуштам поред ципеларника.

„Имамо просјаке“, довикујем жени, „код канте за ђубре.“

„Идем по спреј“, одговара она из кухиње.

„Нема потребе“, кажем. „Згазио сам једног, остали су се разбежали.“

ЉУБАВ И ТОМЕ СЛИЧНО

У љубав верујем, каже Тамарина на Свемрежи, љубав се прави. Потом објављује двадесетак својих слика у најновијој Кибертрониковој амбалажи за лето, крваво црвеној, са доплаћеном тетоважом на боку, неком од оних древних и мудрих. Користи искључиво филтере који су у моди, не допушта себи да погреши. А онда наставља размишљањем о идеалној вези. Бадава се размећете, објашњава мушкима, не вреде вам скупи роботи нити набуџена тела. Ако жена не жели – нема приче. Жена се не продаје, она живи да воли и буде обожавана. За те надахнуте мисли добија три хиљаде четрнаест кликова. Тамарина је задовољна. Њене груди се редовно баждаре, запажена је на блоговима о здравој храни, увек има закупљене термине на елитним плажама, пиће никада не плаћа, а осмех јој је савршен. Тамарина је краљица Свемреже.

(више…)

ПОСЛЕДЊА ПРИЧА ИЗ ОЗА

Заправо нисмо имали никакве шансе да успемо.

Први плотун уништио је половину Страшилове војске док је још била далеко од капије. Громогласне експлозије затресле су земљу, комадајући је, засипајући нас грумењем и каменом, немилосрдно цепајући друм у парампарчад. Ватре су букнуле, дим се винуо у небо, а месо засмрдело. Нисам чуо јауке, само тутњаву.

(више…)

ДЕВОЈКА СА БИЛБОРДА

Киша је, досадна, од синоћ. Чекам јутарњи превоз испод бушног кишобрана. Лева патика ми пропушта, стопало је поквашено и осећај је сасвим без везе. Мисао је неухватљива, а и не трудим се превише. Овај деветнаести јун личи на позни септембар.

„Данас си ћутљив“, проговара девојка.

(више…)