ДРВО СВЕТА

Крошња Игдрасила око нас постајала је све тамнија, као да нешто извлачи живот и боје из ње. Светла градова тонула су у мрак. Ноћ никада није деловала страшније.

„Изгледа“, рекао је отац, „да се смак света приближио.“

А ја сам ћутао, погледа заробљеног џиновским листом што се љуљао над нашим главама. Био је таман толики да поруши читаво село.

Advertisements

ХРАБРИ НА ТРЕНУТАК

Опет сам плава, написала му је.

А затим му послала слику чуперка и шпанског зида у позадини.

Добро ти стоји, одговорио је, па нанизао неколико налепница – ружу, заљубљеног зекана и анимирано срце.

Након тога су уследиле мање-више уобичајене поруке. Она је рекла да је чека много обавеза, неке вазе је планирала да ослика и понуди на продају, да га не дави причом о генералном спремању куће. А он је узвратио како није добро спавао, вероватно због Месеца, али да одавно сумња да му испод кревета станује хорда крвопија. Потом је она цитирала стихове што их је Тагоре сковао, мада их он није препознао него их је на мрежи пронашао. (више…)

СИТНА ПРЕДСКАЗАЊА

„Шта мислиш”, пита Ксенија, „хоће ли данас бити плата?”

„Надам се”, кажем искрено. „Новчаник ми је поприлично танак.”

Лагано корачамо по лишћу умрлом на тротоару, шушкамо рано изјутра. Не журимо, имамо још пола сата до почетка смене. Небо је још мрачно, пуно облака што се гурају, огромних и јесењих. Свеже је, па сам искористио прилику да загрлим Ксенију, а она се привила уз мене и гурнула шаке дубоко у џепове јакне. Отприлике сваких петнаестак корака саплетемо једно друго, насмејемо се, наставимо даље, поред осветљених излога и бајатих плаката на бандерама. Улична расвета гаси се иза нас. (више…)

ЦРНО СРЦЕ

Паркирао је пред школом, бахато, посред тротоара. Његов луксузни Лексус, неприродно црн и огроман, привлачио је погледе као измет муве. Изашао је, у скупом оделу, црном – наравно, наслонио се на аутомобил, па из џепа извадио цигаре. Златним упаљачем зажарио је врх једној. Није журио. Свет се неће окончати ни пре ни касније, него баш када му је речено. Време га никада није посебно занимало.

Понеки пролазник је гунђао себи у браду док га је заобилазио. Нико није имао смелости да му се обрати. (више…)