ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ДЕТЕ

У неком моменту Тејана ми је из шаке ишчупала даљински управљач и искључила телевизор.

„Хајде”, ускликнула је, „дете ваља правити!”

Загрцнуо сам се. Било је то заиста неочекивано. Нисмо саставили ни два месеца заједно у тих четрдесет квадрата.

„Зар не мислиш да је рано?” опрезно сам напоменуо.

Одмахнула је главом. „Не! Прошло је осам.” (више…)

КАРТЕ

Назвао сам Ању и рекао: „Хеј! Имам одличну вест.”

„Слушам”, рекла је.

„Резервисао сам две карте за сутрашњи силазак ванземаљаца.”

Није то била само одлична вест. Била је сјајна, попут Сунца самог.

Ања, међутим, није делила моје одушевљење. „Како?”

„У осам увече, у Колосеуму.”

Није одговорила. (више…)

АНТЕНА

„Касне”, проговорила је Невена и разбила ми дремеж у парампарчад.

Затрептао сам, схватио да се на екрану телевизора мало шта променило – вести о краху економије као да нису имале краја – па гласно зевнуо.

„Како?” рекао сам потом.

„Погледај колико је сати”, одговорила је.

Деветнаест и четрдесет.

„Чудно”, промрмљао сам. Када сам се померио, сваки мишић ми се напео, свака кошчица крцнула. Тог дана оборио сам рекорд у гурању препуних колица са циглама. (више…)

КРАЉ ЈЕ МРТАВ, ОЖИВИ КРАЉА

Краљ је мртав, не може бити мртвији.

Накривио се на престолу, превалиће се преко десног наслона за руку, лице му је жуто, уста искривљена, а брада улепљена пљувачком. Прилазим му, кораци ми одјекују просторијом, за мном два оклопљена стражара каскају. Министар чека неколико степеника испод покојника.

„Касниш”, обраћа ми се надмено, по обичају.

„Имао сам посла”, узвраћам равнодушно. За човека попут мене нема стварне опасности у текућем поретку ствари. (више…)

ЛУЦИФЕР

Тог је јутра, магловитог и студеног, просто дошетао улицом и застао поред нашег ораха. Осврнуо се око себе, а онда пришао вратима. Куцнуо је једном, двапут, и ја сам отворио. Погледао сам га, донекле сумњичаво, јер теглио је повелику торбу преко рамена. Нисам имао појма да су у њој остаци његових крила. Опрљена пера и пепео давнашњег времена.

„Хтео бих”, казао ми је, „да се попнем на ваш кров.”

Нисам био сигуран да сам добро разумео. „Како?” (више…)